Očekuje se da će prihodi od oglašavanja na srpskim sajtovima ove godine biti udvostručeni. Iskorišćeno svega deset odsto potencijala tog tržišta


Zlatno vreme srpskog interneta tek dolazi


U Srbiji je 2006. godine, prema podacima međunarodne organizacije „Internet advertajzing biro" (IAB), od onlajn oglašavanja i advertajzinga zarađeno oko 1,6 miliona evra. Ova organizacija takođe predviđa da će prihodi od internet oglašavanja na mreži u 2008. godini porasti za više od 50 procenata, odnosno na 2,5 miliona evra.

Međutim, u odnosu na susedne zemlje i svet, Srbija u onlajn reklamiranju prilično zaostaje. Tako je u Hrvatskoj 2006. na onlajn oglašavanju „okrenuto" oko tri miliona evra, dok u Mađarskoj godišnji promet iznosi čak 40 miliona dolara!

Dejan Bizinger, internet biznis konsultant i kantri menadžer sajta „www.karike.com", kaže da trenutno Srbija mnogo zaostaje za Evropom.

- U Srbiji nije iskorišćeno ni deset procenata tržišta onlajn oglašavanja. Od toga najveći deo odlazi na banere, koji su najzastupljeniji oblik internet oglašavanja - kaže Bizinger.

Baneri su elektronske reklame postavljene na različitim pozicijama na sajtu i najčešće osim reklamne imaju i ulogu veze prema sajtu oglašivača. Cene banera zavise od njihove veličine, položaja, broja prikaza i najviše od posećenosti sajta. Što je posećenost nekog sajta veća, viša je i cena oglašavanja na njegovim stranicama. Tako se na nekima od najposećenijih sajtova u Srbiji, poput portala „B92" ili foruma „Burek", cene banera kreću od 40.000 do 260.000 dinara mesečno.
U svetu 40 milijardi dolara!

U svetu se godišnje u oblasti internet oglašavanja i advertajzinga „obrne" oko 40 milijardi dolara. Prema procenama „Internet advertajzing biroa", ova suma će do 2010. godine biti dvostruko veća. U Evropi najprofitabilnije tržište onlajn marketinga je Velika Britanija, gde je 2006. zabeležen promet od 3,1 milijarde evra. Slede Nemačka sa 1,7 milijardi i Francuska sa 1,1 milijardom evra potrošenom na internet oglašavanje.


Međutim, iako posećenost sajta presudno utiče na cene oglašavanja, Bizinger kaže da i sajtovi koji imaju relativno skromnu posetu, od 13 do 14 hiljada dnevno, mogu obezbediti pristojnu zaradu od četiri do pet hiljada evra mesečno.

O izvesnoj ekspanziji i buđenju tržišta onlajn oglašavanja u Srbiji, svedoči pojavljivanje specijalizovanih agencija kojima je glavna delatnost upravo internet marketing. Takve agencije šansu vide u neiskorišćenosti tržišta, kao i u činjenici da veliki broj vlasnika sajtova ima tehničko, ali ne i marketinško znanje.

Gabrijela Stjepanović, menadžer za marketinške komunikacije kompanije „Httpool", koja je pored tehnoloških i marketinških znanja potrebnih za internet advertajzing, na srpsko tržište uvela i „Dablklik" sistem, jedan od najpoznatijih svetskih servera za realizaciju onlajn oglašivačkih akcija, tvrdi da se trenutno u Srbiji tek jedan procenat sredstava koja se godišnje investiraju u marketing, uloži u reklamiranje na internetu.

- U proteklih godinu dana zabeležen je rast tržišta od 50 procenata. Ipak, da bi posao zaživeo, neophodno je ispuniti niz uslova kao što su uspostavljanje zakonskih temelja za funkcionisanje i ispravno korišćenje interneta i ispunjenje tehničkih i finansijskih preduslova koji bi doveli do značajnijeg povećanja broja korisnika interneta - kaže Gabrijela i dodaje da je takođe važno i povećati svest o prednostima onlajn oglašavanja.

Kada je reč o provizijama koje uzimaju agencije za onlajn oglašavanje, od vlasnika pojedinih domaćih sajtova saznali smo da se one kreću od 30-40 procenata.

Bizinger kaže, međutim, da bi za početak i skromniji rast bio dovoljan.

- Rast od 30-50 procenata godišnje bio bi sasvim dovoljan da se tržište razvija umerenim tempom - kaže Bizinger i zaključuje da je srpsko tržište onlajn marketinga daleko od zasićenja, te da prostora za razvoj i te kako ima.

Prema procenama organizacije „Zenit optimedia", koja prati razvoj internet marketinga u svetu, Srbija od svih zemalja jugoistočne Evrope ima najveći potencijal za rast tržišta onlajn oglašavanja, sa projektovanim skokom između 200 i 300 odsto godišnje.

http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=1937&sectionId=2

Samo neka ide.